Nišville 2018 – samo kvalitetan džez

Objavio RockSvirke.com | 12. avgust 2018.

Grad Niš i džez muzika se već decenijama odlično slažu i nadopunjuju. Za to je zaslužan Nišville džez festival pod čijim se okriljem ova simbioza dešava. U danima augusta u Nišu se džez ne dešava samo između zidina tvrđave, već se muzička i festivalska atmosfera oseća u čitavom gradu. Tako je bilo i ove 2018. godine.
Drugog festivalskog dana program je počeo punokrvnim evropskim džezom. Program su otvorila tri brata Vojčinski sa bubnjarem Krištofom Šmandom koji zajedno čine Wojcinski / Szmanda  Quartet. Pravi džez je uvek na početku, a ovaj kvartet iz Poljske to jeste. Glavnu temu muziciranja je činila truba koja je u svojstvu naratora pričala priču podržana od strane ostalih instrumenata, a posebno kontrabasa koji je imao svojih virtuoznih deonica. Uz malobrojnu publiku, što je uobičajeno za prve nastupe, ovaj koncert je bio prijatni doživljaj zalaska sunca.

Vein Trio slovi za povratnika na festival. Ovo im je drugi put da sviraju na Nišvilu, a prvi nastup su imali pre nekoliko godina. Dolaze iz Bazela a u svirci su pokazali švajcarsku preciznost i tačnost. Ovaj popularni trio je poznat po džez obradama kompozicija Morisa Ravela, a jednu takvu su i izveli na kraju svog koncerta. Posredi je bilo klasičarsko pijanističko umeće, istančani osećaj za improvizaciju i bubnjarske bravure.

Rusko američki spoj moguć je u muzici a dokaz za to je Dmitry Baevski Quartet. Ovaj ruski saksofonista koji se školovao u Sankt Peterburgu i Njujorku, kao vrlo mlad zauzeo je svoje mesto u džez svetu a oko sebe je okupio odlične muzičare koji su ,u klasičnom džez tonu, uz tople tonove i solaže na gitari izveli svoj program.

Najveće pojedinačno ime večeri je svakako bio Omar Hakim, bubnjar koji je svirao sa najvećim imenima, a prvenstveno sa Majlsom Dejvisom (Miles Davis) i legendarnom grupom Weather Report. Ovoga puta smo imali priliku da čujemo kako zvuči projekat sa klavijaturistkinjom Rejčel Zi (Rachel Z), koja mu je ujedno i supruga. Ovaj električni kvartet (uz gitaru i bas) nas je u mnogome podsetio na moderniji Weather Report. Fjužn eksperimentisanje sa naletima raznih žanrova kao što su rok, rege, bluz uz adekvatan prostor za solo deonice svakog muzičara. Tu se naravno čekao momenat bubnjarskog sola Omara Hakima koji je pokazao kompleksnost preplitanja ritmova, tempa, brzine i dinamike. Rejčel Zi je suvereno vladala klavijaturama, a na sceni se videla ozbilnjost i posvećenost muzici. Trebalo je iskoristiti priliku i čuti ovu bubnjarsku legendu.

Prvi put u Nišu, Srbiji, prostoru bivše Jugoslavije, koncert je održala grupa The Manhattan Transfer. Sve slike iz zlatnog doba Holivuda i kvalitetnih filmova su u tom trenutku oživele. Zvučno su predstavljali Njujork koji je verovatno nestao u poplavi modernih trendova. Ova najpopularnija i najuticajnija vokalna džez grupa traje skoro pet decenija i dobitnik je čak 10 Gremi nagrada. Iako su već u godinama, ova vokalna četvorka, uz instrumentalni trio, pokazala je zavidan nivo pozitivne energije, a njihove vokalne mogućnosti i ,još više, njihova glasovna ukomponovanost nikog nije ostavila ravnodušnim. Izvodili su obrade džez velikana i svoje autorske kompozicije, a za vreme njihovog nastupa malo ko je ostao da sedi na svojim stolicama. Za izuzetan doprinos džezu, Nišvil im je uručio nagradu u obliku statue glave cara Konstantina. Svaki premijerni i prvi koncert se pamti, a ako je to prvi koncert The Manhattan Transfer –a, onda će se pamtiti večno.

Osim čistog džeza i njegovih „derivata“, na dve glavne bine se redovno može čuti neki drugi žanr kao što je, bluz, rege, rokenrol. The Juke Joints Royals je sedmočlani rokabili bend iz Beča. Uz adekvatnu posleratnu američku kostimografiju, svoje koncertne minute su drmali u ritmu rokenrola i brzog ritma i bluza. Zamisao je odlična, ali energije je nedostajalo. Na trenutke se činilo da je koncert ili isuviše tih i svakako sporiiji i bleđi nego što takav koncert mora da bude. Da bi koncert u kome sve pesme manje ili više liče jedna na drugu bio zanimljiv, mora da se emituje ogromna količina energije sa bine. To ovde nije bio slučaj. Srpska publika je videla mnogo bolja izdanja ovakve muzike.

Čast da zatvori ovo festivalsko veče imala je mlada ali vrlo afirmisana pevačica iz Sofije Ruth Koleva. Ovu bugarsku pevačicu BBC radio je proglasio najboljom soul pevačicom jugoistočne Evrope. Možda malo pretenciozna titula s obzirom da se zna kakav glas su imale najbolje soul pevačice, ali pošto je danas soul značajno unižen, komercijalizovan i razvodnjen, onda ne čudi ovako razmetanje sa „titulama“. U svakom slučaju, Ruth Koleva ima snažan i prijemčiv glas, podržan od strane vrlo dobrih muzičara, a njena pop soul forma odgovara festivalima.

I ove godine Nišvil je pokazao da je obavezna tačka na mapi džez festivala. Programski je odličan, gotovo besprekoran, a narednih godina očekujemo još velikih i značajnih imena.

Srbija je srećna što je država džeza.

Foto: Balkanrock.com

Članak Nišville 2018 – samo kvalitetan džez se pojavljuje prvo na Rock Svirke.

Nastavak na RockSvirke.com …

10 ukupno pregleda, 1 danas

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta RockSvirke.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva sajta Potraznjamuzicara.com, već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta RockSvirke.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa neku osobu ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite kako bi uklonili sporni sadržaj.