IT: CHAPTER 2 – Klovnovska posla

Objavio HellyCherry.com | 9. oktobar 2019.

Prvi deo proslavio se nije, ali je bio vešto, stilski i tehnički režiran i odglumljen horor koga su vadile fine reference na „Košmar u ulici Brestova“, kao i nesuptilno potcrtan podkontekst koji se odnosio na pravi horor odrastanja – a to je vršnjačko nasilje, toksična porodična sredina i učmalost palanke.Drugi deo pak pati od mnogih boljki koje su mogle biti izbegnute, s obzirom na to da je sam King izgleda otvorio mogućnost reditelju i producentima da menjaju njegovo izvorno štivo.Prvo – metapoigravanje sa Kingovim nasleđem kroz lik Bila (Džejms Mekavoj) koji je i sam uspešan pisac koji, tobože, ne zna da finišira svoje romane može se nekome učiniti simpatičnim, ali se kroz film toliko puta ponavlja da je naprotiv samo zamorno i glupo.Drugo – film je neprirodno opširan (skoro tri sata) koja ispunjava jednim te istim taktikama zastrašivanja koje više nisu strašne ni deci u vrtiću. Umesto na građenju atmosfere terora, reditelj se odlučuje na kraće hororične vinjete koje prate jednog po jednog člana družine razbijajući tempo filma i puneći ga očajnim i nimalo suptilnim digitalizovanim kvaziužasima koji izgedaju malo strašnije od sadržaja WC šolje posle slavskog ručka (i deluju primerenije nekom PG 13 dečjem filmu). Bezbroj jump scare-ova prožetih nesuptilnim humorom, za koji je zadužen Bil Heder, samo bi želeli da budu učinkoviti koliko makabristički teatar mračnog hororičnog humora koji je kroz bezbroj nastavaka servirao Fredi Kruger.Treće – Ono što su bile metafore problematičnog detinjstva, sada su nezgrapno i proračunato implementirane kritike na račun homofobije učmalog malog mesta (vrlo plastična uvodna scena filma sa prebijanjem gej para u kojoj glumi evropski vunderkind Ksavijer Dolan) koje nisu niti do kraja istražene niti sasvim vešto povezane sa metaforom zla koje bi Penivajz trebalo da predstavlja. Ako je poenta filma (ali i romana) bila da pokaže kako u svakom malom mestu čuči zlo različitih socijalnih fobija, onda je to Dejvid Linč izveo mnogo bolje u uvodnim kadrovima svog „Plavog somota“.Iskupljujući elementi su donekle prepoznati u odlično kastovanim glumcima koji deluju kao pljunute verzije svojih mlađih prethodnika, ima nekoliko simpatičnih, ako ne previše sentimentalnih scena njihovog bondigovana, zašećerenih kojim melodramskim govorom, i tek poneka, ali samo poneka fino režirana scena (izdvojili bismo onu sa Džesikom Čestejn u svom starom stanu kada je dočekuje misteriozna baba).Međutim, sve u svemu „IT: chapter 2“ je predugačko, melodramsko i nimalo zastrašujuće ostvarenje koje niti zna kako da iz Penivajza iscedi iskonski užas niti zna kako suptilno da barata svojim metaforama užasa odrastanja. A tek to kako je zamišljen završni obračun sa Penivajzom treba da uđe u anale pogrešnih filmskih odluka.Slobodan Novokmet

Pročitajte na HellyCherry.com …

Još nema pregleda

Tagovi: , , , , , , , , ,

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta HellyCherry.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva sajta Potraznjamuzicara.com, već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta HellyCherry.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa neku osobu ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite kako bi uklonili sporni sadržaj.