RockSvirke.com

Trećeg dana festivala, organizator je učinio jedno logično i dobro delo, u program na Glavnoj bini (Main Stage) uvrstio je Bajagu i  Instruktore, tako da smo na programu uzastopno imali dve istinske zvezde, njih i Grejs Džouns (Grace Jones).

Bajagi je ovo bio tek prvi koncert na EXIT-u, festivalu koji traje skoro dve decenije i dobro je što je festival uvideo potrebu da se predstavnik srpskog i jugoslovenskog rok mejnstrima konačno uvrsti u program i nađe svoje mesto među grupama koje su često na daleko nižem muzičkom nivou od njih.

Koliko god neki pokušali da podcene ovaj koncert i da ga postave kao predmet sprdnje, vrlo brzo su demantovani. Momčilo Bajagić sa Instruktorima je izašao i „pokazao ko je gazda“. Uz odličan zvuk i skoro potpunu ispunjenost prostora ispred bine, radili su ono što rade 35 godina – svirali su muziku. Hit za hitom koji svi vole i svi znaju napamet i po koja nova pesma, sve to je dalo vrednost programu na Glavnoj bini.

Nije poznato zašto je početak koncerta Grejs Džouns kasnio čitavih 45 minuta, ali svakako, festivalsko vreme bi trebalo maksimalno da se poštuje koliko je moguće.

Kroz koncert je pokazala veličinu i pokazala je da je uvek bila više od muzike. Pokazala je da je otelotvorenje umetnosti i prava, istinska ikona pop kulture.

Poptpuno maskirana, tela pokrivenog u bojama, spiritualno, šamanski je u uvijajućim pokretima izšla na binu, muzičari su počeli prve taktove mirnog gruva i pesmu „Nightclubbing“ i predstava je otvorena. Za neke bi ovo možda bila previše mirna pesma za početak, ali ovaj nastup je imao neku svoju uzlaznu priču i ovakav početak je bio logičan.

Nije ovo bio običan koncert, bilo je mnogo priče (za ljubitelje muzike možda i previše) između pesama, mnogo komunikacije sa publikom, a svaka pesma je imala svoj kostim, a čak i kada se presvlačila, komunicirala je sa publikom. Za veliki hit „I’ve Seen That Face Before“ izabrala je suknju na temu argentinskog tanga, što i priliči ovoj sjajnoj melodiji, za izvođenje „Amazing Grace“ se obukla, po njenim rečima, za crkvu.

Svakako najupečatljivije pesme su bile „Pull Up to the Bumper“ i „Slave To The Rhythm“. Tokom prve, na binu je izašao striper, takođe obojenog tela kao i Grejs koji je pokazao svoje veštine u kategoriji igranja oko šipke, a zatim, dok su muzičari držali fank gruv, sišla je u prve redove i na leđima momaka iz obezbeđenja, nekoliko puta prošla i pozdravila se sa fanovima, potpisujući čak i neke slike. Tokom druge pesme, kao što je to običaj godinama unazad, okretala je hulahop u ritmu kroz celu pesmu, a pesma je trajala oko 15 minuta i tako, pored umetničkih, pokazala je zavidne fizičke mogućnosti u sedamdesetoj godini života.

Dugo sviranje ovih i pesama uopšte je pokazatelj da se pesma svira dok traje emocija i da je pesma gotova kada čovek oseti u sebi da je dao maksimum iz sebe kroz tu pesmu.

Početno kašnjenje smo svi brzo zaboravili, jer smo imali dva sata spektakla. U istinu, nije sve bilo besprekorno, zvuk nije bio podešen kako je potrebno, pa su bubnjevi i bas bili jači od ostalih instrumenata, što je u nekim pesmama zaista smetalo. Čudno je da ljudi primaju platu za ovakve propuste, ali trudićemo se da pamtimo lepe stvari, a one su preovladavale.

Na Explosive bini je ovoga puta sve bilo u znaku metala, a dobre koncerte su odsvirali grupe Noctiferia iz Ljubljane koja je odsvirala death metal sa primesama industrije i poznati srpski black metal The Stone koji su pokazali odličnu i preciznu usviranost.

Foto: N1 (Reuters)

Članak EXIT 2018 – treći dan u znaku umetnosti se pojavljuje prvo na Rock Svirke.

Nastavak na RockSvirke.com …

Drugi dan ovogodišnjeg EXIT festivala je bio raznovrsniji od prvog. Kombinacijom tri bine, moglo se čuti nekoliko žanrova i tako veče učiniti interesantnijim i manje monotonim.

Drugi dan na glavnoj bini (Main Stage) otvoren je koncertom grupe Minilinija. Ovo je takođe još jedan koncept supergrupe sastavljen od članova raznih grupa na čelu sa pevačem Dejanom Vučetićem Vučom, frontmenom Darkwood Dub-a. Ovo je bila kombinacija elektro popa, bluza, roka sa mnoštvom semplova i efekata. Zanimljiv i popularan koncept muziciranja danas. Izveli su sve svoje singlove, a najupečatlivije je bilo izvođenje pesme „Divan svet“.

Svakako glavna zvezda drugog dana je bio Zigi Marli (Ziggy Marley) sa svojim familijarnim bendom The Melody Makers. Sin velikog oca Boba Marlija (Bob Marley) je oživeo duh oca ali i ostavio svoj lični pečat i svojim stilom nikoga nije ostavio ravnodušim i svima je izmamio osmeh na lice. Treba odmah reći da je svirka bila precizna, utegnuta, ali i slobodna, fleksibilna, sa momentima improvizacije. Muzičari su na veoma visokom nivou odsvirali svaki ton, a sve je zvučalo kao da se preslušava snimljen materijal. Kombinacija Zigijeve slobode i tačnosti muzičara je dobitna kombinacija. Repertoar je bio ravnoteža velikih hitova oca i autorskih pesama od kojih su se istakle „Love Is My Religion“, „Circle of Peace“, „Rebellion Rises“ i ostale. Poruke mira, ljubavi, slobode i sloge su bile sveprisutne, a osećaj iskrenosti prema (srpskoj) publici se osećao u vazduhu.

Na Explosive bini, očekivano, glavne zvezde su bile legende Cockney Rejects. Beskompromisni pank, pank rok i naravno oi pank. U publici mnogo sveta, a najviše starijih i naravno ljubitelja fudbala koji su pevali u glas skoro sve pesme, a ni baklje nisu izostale. Svaka pesma je himnična a ređale su se „Fighting in the Streets“, „The Power and the Glory“, „I’m Forever Blowing Bubbles“ (himna navijača West Ham-a), „Oi, Oi, Oi“. Ponovo je bitno primetiti da je upravo ova grupa imala veliki uticaj na novosadsku pank scenu u prošlosti i ponovo treba zaključiti da su upravo Rejects-i logičan izbor za Novi Sad.

Madball već treći put dolazi na EXIT i uvek opravdavaju svoju reputaciju. Za razliku od prošlog puta kada su (ne svojom krivicom) nekoliko sati kasnili i kada nije bilo mnogo ljudi, ovoga puta je koncert počeo na vreme, a posećenost do sada je bila najveća. Hardkor je opet suvereno vladao i emitovao eruptivnu energiju kroz jake i oštre rifove, a Novi Sad je znao da reaguje na svaku pesmu, a naročito na one sa početka karijere.

Na Fusion bini su svi čekali 3 sata ujutru i nastup duo atrakcije iz Hrvatske – Nipple People. Naravno, sakrivenih lica u kutijama, kao i prethodnih deset godina, proizvodili su zarazne ritmove i poluprovokativne tekstove.

Festival je počeo, a naredna dva dana očekuju se novi znaimljivi momenti.

Članak EXIT 2018 – drugi dan u znaku raznovrsnosti se pojavljuje prvo na Rock Svirke.

Detaljnije na RockSvirke.com …

Zavesa je pala, svetla su upaljena, vatromet ispucan, šareni ekrani na sve strane, gosti iz celog sveta su našli smeštaj u Novom Sadu i EXIT 2018 može da počne. Ove godine on nosi podnaslov Freedom.
Ljubitelji gitarskog zvuka, tvrđeg, klasičnog i alternativnog i ove godine utočište će moći da pronađu na dve bine – Explosive bini i Fusion bini. Na glavnoj bini (Main Stage), kao što je to poslednjih godina običaj, takvog zvuka će biti u obrisima, jer je diktat „popularne“ muzike daleko od ovih žanrova.

Na početku treba sa žaljenjem konstatovati da je ugašena nekadašnja Future Shock bina na kojoj su sve vreme festivala svirale mlade snage i neke domaće poznatije grupe. Umesto nje, u mnogo manjem kapacitetu i obimu to čini mala bina kod Heineken Beer Planet-a, koja funkcioniše samo u pauzama između dva koncerta na Fusion-u.

Explosive Stage je prvog dana festivala mogao da ponese naziv „Hardcore Stage“. Skoro sve grupe koje su svirale, svirale su ili čisti HC ili varijacije na temu panka, metala i ovog žanra, a postava je bila veoma jaka za prvi dan.
Prvi dan je otvorio mladi, efektivni i energični bend iz Norveške – Exploding Head Syndrome. Ova petorka je savremeni pank u kome je dodata velika distorzična energija i naravno uticaj HC-a. Veoma jako i efektivno za prvu grupu, a svirka je takva da je zaokupila pažnju od prve do poslednje pesme. Publike je bilo tek 30-ak, ali su momci odsvirali kao da je sav prostor ispunjen.

Verovatno najbolja svirka prvog dana je koncert grupe Dr. Living Dead. Ova grupa je oformljena u Štokholmu 2007. godine, iza njih je pet albuma. Pod maskama lobanja zadavali su goleadu zaraznih rifova treš metala koji su u Srbiji vazda bili omiljeni. Bilo je i bržih i sporijih ritmova, što je koncert činilo interesantnijim. Obuhvatili su svoj opus kao što su „Coffin Crusher“, „No Way Out“, „Dr. Living Dead“ i dr.

Tradicija na Explosive-u je da po danu bude bar jedan legendarni i poznati HC bend. Ovoga puta su to bili čuveni zaštitni znak Bostona – Slapshot. „Mi ne sviramo metalkor, mi ne sviramo repkor, mi sviramo čisti hardkor!“, ove reči pevača Džeka Kelija (Jack Choke Kelly) su najbolje opisale ono što je sledilo. Čist, neprskani, hardkor sa kratkim i brzim rifovima i jasnim porukama. Kratko, jasno, gromoglasno – jednostavno hardkor.

Zvezdama večeri proglašene su legende mešavine repa, hardkora i metala – Dog Eat Dog. Njihov koncert je bio pravi šou jer je između pesama uvek bio fristajl rep. Mnogo kvalitetne zafrkancije na račun članova benda a komunikacija sa publikom je bila neposredna, direktna i na najvišem nivou. U skoro tri decenije rada njihov opus obuhvata mnogo toga, a u sat vremena koncerta čuli smo pesme iz svih perioda njihovog rada. Ako za neku varijaciju hardkora možemo reći da je vesela, onda su to definitivno Dog Eat Dog.

Na Fusion bini možemo istaći koncert makedonskog muzičara Gorana Trajkovskog, poznatog po radu u grupi Anastasija. Ovaj muzičar meša različite žanrove koji se baziraju na tradicinalnim balkanskim napevima. U jednom momentu je to samo pojanje uz matrice, a već u sledećem je to mračni doom i post pank. Za taj koncert je trebalo imati strpljenja jer se tek u drugoj polovini koncerta stvar raplamsala.

I ove godine i ovaj prvi dan zaključak je da se boravak na EXIT-u svodi na istraživanje muzike, koncerata i nepoznatih grupa. To je garant kvalitetno provedenog vremena na Petrovaradinskoj tvrđavi.

Članak EXIT 2018 – prvi dan u znaku žestokog zvuka se pojavljuje prvo na Rock Svirke.

Više na RockSvirke.com …

Američki bluz/rok gitarista, Džo Bonamasa (Joe Bonamassa) najavio je novu ploču Redemption koja će biti objavljena 21. septembra za Provogue/Mascot etikete u Evropi i J&R Adventures u Severnoj Americi. 

Bonamasa je ponovo sarađivao sa producentom Kevinom Širlijem (Kevin Shirley), a širok spektar gostujućih muzičara i pevača uključuje imena kao što su Anton Fig, Majkl Rouds (Michael Rhodes), Ris Vajans (Reese Wynans), Li Tornberg (Lee Thornburg), Poli Sera (Paulie Cerra), Geri Pinto (Gary Pinto), Mahalia Barns (Mahalia Barnes), Džejd Mekre (Jade McRae), Huanita Tipins (Juanita Tippins), Keni Grinberg (Kenny Greenberg) i  Dag Lančio (Doug Lancio).

Redemption će biti trinaesti studijski album u njegovoj karijeri koji nasleđuje ploču Blues of Desperation iz 2016. godine. Na jesen, Bonamasa će se otisnuti put Evrope na turneju koja će uključivati koncerte po Skandinaviji, Nemačkoj i Velikoj Britaniji.

Kao najavni singl, objavljen je i video za naslovnu numeru koji možete pogledati u nastavku

Članak Džo Bonamasa se vraća novim albumom se pojavljuje prvo na Rock Svirke.

Pročitajte na RockSvirke.com …

Ovogodišnji EXIT festival okupiće na jednom mestu najtraženije zvezde današnjice, a ova udarna  selekcija upravo je postala jača za još jednog superstara.

Pravo sa vrhova svetskih top lista u petak, 13. jula, na glavnu binu zvanično najboljeg evropskog festivala stiže jedan od najtraženijih svetskih repera, Frenč Montana (French Montana).  Famozni muzičar iz Bronksa vlasnik je albuma i singlova sa vrha američke top liste, te osvajač tri prestižne BET nagrade, uz tri Gremi i dve Billboard nominacije.

Na glavnu binu EXIT festivala dolazi misteriozni američki hitmejker ZHU, te popularni amsterdamski bluz-fank bend My Baby, miljenici evropskih festivala, koji su svirali na gigantskom Glastonberiju čak šest puta.

U isto vreme, na mts Dance Areni će se već najavljenom tandemu Tale of Us i beskompromisnoj tehno kraljici Nini Krevic (Nini Kraviz) u nedelju uveče pridružiti i italijanski DJ maestro Džozef Kapriati (Joseph Capriati), harizmatični  danac Kolsch, prva dama berlinske elektronske scene Dana Ruh i  banjalučko-sarajevski dvojac After Affair.

Članak EXIT 2018 – nova pojačanja se pojavljuje prvo na Rock Svirke.

Pročitajte na RockSvirke.com …

Još jedno žestoko i spektakularno veče u Novom Sadu u prostoru gde se u poslednje vreme odigrava mnogo velikih koncerata za pamćenje, a to je SKCNS Fabrika. U prilog tome je i koncert grupe Soulfly sa domaćim podrškama War Engine, Dreddup i Downstroy.
Početak večeri i početak zagrevanja označio je novosadski treš sastav War Engine koji su u pola sata nastupa emitovali ogromnu količinu entuzijazma i iskrene sirove energije. Trojac je svirao precizno i brzo. War Engine je bend koji treba što više promovisati i pružati im priliku da sviraju.

Nakon njih svoj set su imali Dreddup, pioniri industrijskog zvuka, koji veoma uspešno rade i stvaraju dve decenije. Visoka produkcija, kvalitetan zvuk, mnogo raznovrsnih semplova, preciznost karakterisali su i ovu svirku.

Downstroy iz Kikinde je imao najslabiji nastup uz dosta problema sa zvukom koji je davao nejasnu sliku dvojice gitarista. Popularana grupa sa armijom fanova ali izgleda da sreda 04. jul nije bilo njihovo veče.

Maks Kavalera je stari prijatelj i poznanik Srbije. U prethodnom periodu, mnogo puta je bio u Srbiji, u Beogradu i u Novom Sadu. Velika slava stečena u periodu legendarne Sepulture je apsolutno prenešena i na grupu Soulfly, a upravo je u Srbiji odavno postala obavezno štivo za svakog hard i hevi poklonika.
Kapacitet i broj karata je bio ograničen na 500 i bio je popunjen u potpunosti. Ova turneja je bila u svrhu promocije novog albuma koji će biti po uzoru na Chaos AD Sepulture.

Posle uvoda sa razglasa, koncert je otvoren pesmom „Frontlines“, a zatim melodičnim hitom „Prophecy“.
Odmah na početku koncerta bile su upečatljive dve stvari. Izlaskom Maksa na binu osetio se veliki autoritet. Nije bio preterano pokretljiv ali je samouvereno i sa velikim iskustvom vladao situacijom, binom, koncertom, poput iskusnog dirigenta. Druga upečatljiva stvar je nažalost postala uobičajena na koncertima širom Srbije, a to je loš zvuk. Maksova gitara je morala da se čuje glasnije, naročito jer on svira ritam, kao i generalno jačina zvuka celog benda. Bez obzira na te smetnje to nije ubilo energiju koncerta, a temperatura je rasla u svakom pogledu.

Sviraćemo sve stvari koje želite da čujete od nas i nove i stare!“, rekao je a potom je nastavljeno u žestokom ritmu „Fire“, „Blood Fire War Hate“, „No Hope No Fear“. Najznaimljiviji deo koncerta je bilo izvođenje pesme „Mars“ u kojoj je gitarista Marc Rizzo uzeo akustičnu gitaru i u slobodnom flamenko stilu imao svoju tačku od nekoliko minuta. Akustični momenat uz ostalu tešku mašineriju se odlično uklopio.

Njihova muzika je pod velikim uticajem ambijenta brazilske džungle, i plemenske kulture, a to su pokazali pesmama „Plata o Plomo“i „Back to the Primitive“.
Poslednja pesma je bila „Eye for an Eye“. A povratka na bis uz eventualno izvođenje neke Sepulturine pesme, nije bilo.

I ovo je još jedan koncert u nizu koji će ostati urezan u pmaćenje novosađana, a u poslednje vreme ih je bilo nekoliko velikih. Očekujemo i nadamo se da će taj trend da se nastavi.

Članak Soulfly vrelina u Novom Sadu se pojavljuje prvo na Rock Svirke.

Više na RockSvirke.com …

Rej Dejvis (Ray Davis), član legendarnog britanskog sastava The Kinks, najavio je ponovno okupljanje benda, prvi put nakon više od dve decenije pauze.

U jednom intervjuu Dejvis je izjavio kako članovi benda pričaj o ujedinjenju, jer on ima dosta pesama napisanih za bend i da je ovo pravo vreme da ih urade i dodao da The Kinks neće biti tako dobro organizovani poput njihovih kolega iz benda The Rolling Stones i da će verovatno svirati po lokalnim pabovima.

Zatim je njegov brat Dejv (Dave) potvrdio ponovno ujedinjenje benda i kako su zajedno napisali tri ili četiri pesme, te su razgovarali o mogućnosti snimanja novog albuma. Za sada još uvek nisu pričali o koncertima, turnejama i slično.

Članak The Kinks planiraju ponovno ujedinjenje? se pojavljuje prvo na Rock Svirke.

Nastavak na RockSvirke.com …

Američki rok sastav Clutch objavili su novi video za pesmu „How To Shake Hands“ koja će se naći na njihovom predstojećem albumu.

Ploča Book of Bad Decisions biće objavljena 7. septembra za njihovu vlastitu Weathermaker Music etiketu. U pitanju je njihovo dvanaesto studijsko izdanje koje nasleđuje album Psychic Warfare.

Krajem leta i početkom jeseni, Clutch će se otisnuti na veliku severnoameričku turneju, dok se u Evropu vraćaju krajem novembra, a 9. decembra nastupaće u zagrebačkoj Tvornici kulture.

Kompletan spisak pesama sa buduće ploče izgleda ovako:

1. Gimme The Keys
2. Spirit Of ’76
3. Book Of Bad Decisions
4. How To Shake Hands
5. In Walks Barbarella
6. Vision Quest
7. Weird Times
8. Emily Dickinson
9. Sonic Counselor
10. A Good Fire
11. Ghoul Wrangler
12. HB Is In Control
13. Hot Bottom Feeder
14. Paper & Strife
15. Lorelei

Članak Clutch predstavili novi video se pojavljuje prvo na Rock Svirke.

Nastavak na RockSvirke.com …

Nekadašnji član Bitlsa, legendarni muzičar Pol Makartni (Paul McCartney) najavio je novi solo album Egypt Station.

Predstojeće studijsko izdanje trebalo bi da bude objavljeno 7. septembra za Capitol Records. U pitanju je sedamnaesti solo album ovog britanskog muzičara u karijeri koji nasleđuje ploču New iz 2013. godine.

Snimanje novog albuma obavljeno je u Los Anđelesu, Londonu i Saseksu, a produkciju potpisuje Greg Kurstin, osim jedne pesme koju je producirao Rajan Teder (Ryan Tedder).

Pored toga, Makartni je objavio i dupli singl „I Don’t Know“ i „Come On To Me“ koje možete poslušati u nastavku

Članak Pol Makartni najavljuje novi album se pojavljuje prvo na Rock Svirke.

Više na RockSvirke.com …

Kojoti, grupa koja je osnovana daleke ’92. godine i važi za zagrebačko – vinkovački sastav je nakon višegodišnje pauze, krajem prošle godine izdala dva singla „Mi ne prirpadamo tu“ i „Nova riječ“. Ova dva singla su deo trostrukog CD boks seta Dragocjeno Raskošno Blistavo.
Ova dva singla možemo razlikovati po tome što je „Mi ne pripadamo tu“ koncepcijski nova, ovovremenska pesma, dok je „Nova riječ“ klasičan rok.

Kada kažemo da je prva pesma ovovremenska, mislimo na to da po tekstu više priliči mlađim generacijama koje poslednjih godina i decenija žele da odu odavde, sa ovih prostora. Ali kada se čovek zaleti u slušanju i pomisli to je to – ova pesma konačno govori o pravom stanju stvari, ekspresno se ubacuje svojevrsni obrt u vidu stiha „Bolje je da idemo plesati, dok ovaj zrak se ne pročisti“. Verovatno muzika niveliše i neutrališe sve.

A kada je reč o muzici i ona ima karakteristike novog načina sviranja roka – žestoko, brzo i minimalistički. Distorzija zavija a glavni korak i temu sviraju veoma bogati bubanj i čekićanje basa. Pesma koja nagonmi na ples i na revoluciju.

Nova riječ“ je klasičan rokenrol koji u sebi ima vedrinu i boje osamdesetih. Uz ogoljenu ljubavnu liriku i blagi erotski naboj, ova pesma će se svideti ljubiteljima hard klasike, a kada bi pomešali malo grupe Oasis i puno grupe Majke dobili bi Novu riječ.

Povratak Kojota će nesumnjivo obradovati i staru i novu publiku.

Članak Povratak Kojota (singlovi) se pojavljuje prvo na Rock Svirke.

Više na RockSvirke.com …

Grupa Suede objavila novi spot za pesmu „The Invisible“. Pesma se nalazi na njihovom novom albumu The Blue Hour, koji će biti objavljen 21. septembra.

U spotu se nalazi devojka na ljuljašci koja simulira glas Breta Andersona (Brett Anderson). O albumu je skoro govorio Bret Anderson za portal NME: „Album je poprilično mračan i
zabrinjavajuć. Mnoge teme su vezane za probleme iz detinjstva, tako da je neprijatan na mnogo
načina. Smatram da bi Suejd trebalo da bude takav, što i jeste suština ovog benda. Kad god smo
se trudili da ugodimo, ispostavilo bi se kao loš pristup..

Anderson još dodaje: ,,Moramo da nastanimo Suejd svet, a to nije baš prijatno mesto! Nalazi se na ruralnom pejzažu, na delu koji je okružen autoputem, između sporednih puteva i otpada. Okružen je ogradom od lanaca sa mrtvim jazavcem koji leži zgnječen na zemlji’’.

Bend će se takođe imati i kratku turneju po Evropi, na kojoj će svirati u Londonu 12. oktobra.

Članak Osmi studijski album grupe Suede izlazi u septembru se pojavljuje prvo na Rock Svirke.

Više na RockSvirke.com …

Drugi album The Switch eksperimentalnog benda Body/Head biće objavljen 13. jula.

Body/Head, duo koji čine Kim Gordon (Sonic Youth, Free Kitten) i eksperimentalni gitarista Bil
Nejs (Bill Nace), su objavili da će njihov drugi album The Switch biti objavljen 13. jula za izdavačku
kuću Matador.

Preslušajte sa novog albuma pesmu ,,You don’t need’’ ispod:

Članak Preslušajte novu pesmu benda Body/Head se pojavljuje prvo na Rock Svirke.

Više na RockSvirke.com …

Grupa Yuvigi je bugarska progresiv metal grupa sa etno elementima koja se bazira na zvucima i ritmovima Balkana. Krajem prošle godine izdali su album From Black. Kao najava predstavili su istoimeni singl „From Black“.

Iza njih je bogat i plodan rad. Iza njih je skoro decenija muziciranja i tri snimljena albuma. Njihov opus je slojevit i muzički bogat. U skladu sa prefiksom koji nose, a to je progresivnost i naslovna pesma „From Black“ opravdava to. U pesmi je sadržano nekoliko elemenata, stavova, promene ritmova, a takođe se vide uticaji velikog broja grupa od strogo progresivnih kao što je Dream Teather do nešto mračnijih kao što je Cradle of Filth.

Zanimljiva je svojevrsna kontradiktornost između glavnog i pratećeg vokala tj kontradiktornost čistog i tačnog vokala i rasparanog vriska. Verovatno su sami momci odlučili time da daju mračniju notu svemu. Na ovom mestu su možda mogli da nađu originalnije rešenje i da tako izađu iz ustaljenih okvira, ali i ovo je odrađeno na dobrom nivou.

Kada smo već kod originalnosti, središnji deo pesme je apsolutno zaštitni znak grupe Yuvigi, a to je etno deo u obliku gitarske etno teme. Etno delovi se uvek lepo uklope u pesmu koliko god bili daleko od žešćih žanrova, mada jedna klasična gitarska solaža, ovde, ne bi bila na odmet.
Za pesmu je snimljen spot koji je, istina, ne preterano zanimljiv, bez neke složenije radnje koja bi bila prikladnija za ovu pesmu. Prizori devojke i mora su nedorečeni.
Još jedna „zamerka“ bi se odnosila na izgovor engleskog jezika koji je morao biti bolji, s obzirom da su se opredelili da ne stvaraju na bugarskom jeziku.
Ovakav žanr sa mnogo elemenata zahteva i produkciju na visokom nivou što ovde nije slučaj, ali to je već stvar finansijskih mogućnosti svakog benda.

Bez obzira na pomenute manjkavosti, grupi Yuvigi definitivno treba pokloniti pažnju i pozdraviti njihov posvećen i vredan rad na svakoj pesmi, jer za ovakvu muziku treba imati i znanja i veštine.

Članak Yuvigi – From Black (singl) se pojavljuje prvo na Rock Svirke.

Pročitajte na RockSvirke.com …

Maks Kavalera (Max Cavalera) i Soulfly vraćaju se u Novi Sad posle 14 godina od njihovog legendarnog nastupa na mejn stejdžu Exit festival-a.

Soulfly dolaze u sklopu promotivne turneje njihovog novog albuma čiji se izlazak očekuje ovog leta. Novi Soulfly album Maks opisuje kao tribal death trash i povratak zvuku koji je Sepultura svirala na Chaos AD albumu.

Kao podrška Soulfly na Novosadskom koncertu nastupiće dobro poznata imena srpske andergraund scene Dreddup, War Engine i Downstroy.

Za nastup u novosadskoj Fabrici biće pusteno samo 500 ulaznica koje možete da kupite na svim Gigstix prodajnim mestima.
Početna cena ulaznica iznosi 1200 dinara.-jula

Članak Soulfly u SKC Fabrici 4. jula se pojavljuje prvo na Rock Svirke.

Pročitajte na RockSvirke.com …

Kraj osamdesetih i početak devedesetih godina u Americi obeležio je zvuk pobune, krik andergraunda koji je bio u čvrstom savezu sa urbanom kulturom a obuhvatao je najviše rep i tvrđe pravce do hardkora.

Body Count je jedan od njih a sve to je sadržano u Body Count-u. Sam početak devedesetih, spoj repa, panka, treš metala i hardkora i armija sledbenika i fanova ove grupe. Na čelu sa Ajs Tijem (Ice-T) kao pevačem i Erni Sijem (Ernie C), upečatljivim gitaristom, prvi koncert održali su, sada već, davne ’97. u Beogradu. Taj koncert je svima ostao duboko u sećanju, a 21 godinu posle, 18. juna, u bašti SKC-a u Beogradu je bio pravi trenutak da se sećanja osveže.

Nakon dve predgrupe, belgijske grupe Powerstroke, koja gaji metal kor pravac uz melodične momente u svakoj pesmi i momaka iz Velsa – Astroid Boys koji su nakon hip hopa uvideli da publici bolje stoji gitarska distorzija i dobro zagrejali masu, na scenu su jedan po jedan izlazili momci koji čine Body Count.

Koncert je počeo očekivano i žestoko, obradom velikog hita, omiljene grupe u Srbiji Slayer – „Raining Blood“ i kao po dogovoru, kiša je u tom trenutku počela, a vatra se upalila. Treba odmah na početku reći da je od prvog do poslednjeg takta koncerta vladala neverovatna energija i žestina, a prepuna bašta SKC-a je to veoma umela da iskaže kroz šutke i nošenja na rukama kako i priliči koncertima Body Count-a.

Ređali su se poznate pesme iz prošlosti ,,Bowels Of The Devil”, brzi I žestok ,,Manslaughter”, a naslovna pesma ,,Body Count” je izazvala delirijum.

Ajs Ti je često između pesama komunicirao sa publikom, a između ostalog požalio se da je morao da prođe dve carine ali da ga to ne znaima i da su došli da sviraju. Činjenica više da koncert nije samo odsviran već da je to bila kompletna slika zajednički rad svih u tom prostoru.

Nakon ,,Necessary Evil” , najduže izvođenje je imala ,,There Goes the Neighborhood” u kojoj se posebno istakao originalni član grupe Erni Si sa svojim brzim I melodičnim bravurama.

Ova turneja grupe je posvećena novom albumu Bloodlust I sa tim u vezi su odsvirane pesme ,,Black Hoodie” I ,,This Is Why We Ride”, sa kojom je koncert zatvoren. Poslednji album kao I čitav koncert je bio u znaku otpora prema rasizmu, za koji je Ajs Ti naglasio da se bori ceo život protiv toga, otpora protiv bilo koje segregacije I otpora protiv policijske brutalnosti. Pesma ,,Copkiller” kao najkontroverznija je upravo himna tog otpora I ako se može određivati vrhunac I usijanost atmosfere to je bila za vreme ove pesme.

Ljudi u Srbiji vole žestoke svirke, vole agresivan zvuk, vole pobunu. Koncerti u Americi koje smo gledali na ju tjubu na kojima vlada (pozitivan) haos nisu ništa više žešći od koncerata u Srbiji, a ako uzmemo oba koncerta u obzir, pored Amerike, prava adresa za Body Count je Srbija.

Članak Body Count – žestoka beogradska priča se pojavljuje prvo na Rock Svirke.

Pročitajte na RockSvirke.com …



Autoblog